Србија
МАПА ЗАГАЂЕЊА
ЕКОЛОШКИ КВИЗ
ТРЕНУТНО СТАЊЕ ВАЗДУХА
ЗЕЛЕНИ ПРИЈАТЕЉИ
Републичка инспекција за заштиту животне средине одузела је седам птица чешљугара, заштићене врсте, у ванредном инспекцијском надзору у Пироту, саопштено је из Министарства животне средине и просторног планирања.
Утврдјено је да су птице ухваћене недозвољеним средством односно лепком, а против одговорних ће бити поднет захтев за покретање прекршајног поступка, каже се у саопштењу.
Птице су у добром здравственом стању и пуштене су у природу.
Прва мини ветроелектрана у таковском крају почела је да ради у селу Лозањ, на падинама Рајца. Власник ветроелектране Пантелија Гачић (57) рекао је за агенцију Бета да је, путујући по свету, схватио да Србија не покушава да користи природне повољности у производњи енергије. Зато је, додао је, отварањем ветроелектране желео да демонстрира шта све држава губи тиме што не користи снагу ветра.
У Нишу ће у суботу бити отворена фабрика за рециклажу електричног и електронског отпада у којој ће се на годишњем нивоу прерадити 5.000 тона овог опасног отпада. Фабрика је изграђена по најсавременијим еколошким стандардима ЕУ и вредна је више од милион евра, што је до сада, највећа гринфилд инвестиција у овој области у Србији - изјавио је у уторак „Новостима“ Бојан Ђурић, државни секретар у Министарству животне средине и просторног планирања.
Према најновијем извештају Агенције за заштиту животне средине, Србија се може похвалити добрим квалитетом ваздуха, јер 80 одсто популације живи у срединама где су вредности загађивача испод граничних вредности. Ипак, Бор се сматра црном тачком по загађености сумпор-диоксидом.
Ужице је на неславном првом месту по загађености чађи, а велики градови као што су Београд, Нови Сад, Ниш, Чачак издвајају се по загађености азотним оксидима, пре свега због густине саобраћаја.
Споро изумирање и настајање нових врста је нормалан процес у току еволуције, међутим, и поред њега у задњих 540 милиона година било је 5 масовних изумирања на Земљи проузрокованих наглим догађајима, попут удара метеора и сл. Шесто масовно изумирање је специфично јер је директно узроковано - човековим активностима.
Само у Србији 850 врста биљака је угрожено, од тога 171 врста се води као ишчезла.